Finansiranje rada Ustanove i filmskih projekata

„Neoplanta film” je, prilikom osnivanja, dobila od Pokrajine, kao osnivača, inicijalna sredstva za rad, ondašnjih 126.000 dinara. Ova sredstva su bila dovoljna za rad Ustanove, pokriće zarada zaposlenih i materijalne troškove u prvih godinu dana. Nakon toga, u finansiranju, „Neoplanta film” se oslanjala isključivo na sredstva ostvarena kroz filmske projekte. Učestvovala je na godišnjim konkursima raspodele sredstava koje je objavljivao Republički fond za unapređenje kinematografije. Ova sredstva su dodeljivana za kratkometražne filmove čija je tematika bila od posebnog društvenog interesa, odnosno za filmove koji su doprinosili unapređenju filmske delatnosti i afirmaciji mladih stvaralaca.
Iz Republičkog fonda, u periodu 1966.-1971. godine, podršku su dobili filmovi:[1]

- Branka Miloševića: „Vita jela zelen bor”, „Berberi su prvi ljudi”, „Srećna 1967.”, „Avgust – Tekije” i „Žetva”.
- Miroslava Antića: „Trojica iz starog Sombora”, „Druga obala” i „Vals za gospođicu Amaliju”.
- Želimira Žilnika: „Žurnal o omladini na selu zimi” i „Nezaposleni ljudi”.
- Borislava Šajtinca: „Izvor Života”.
- Stevana Stanića: „Pardon prijo”.
- Nikole Majdaka: „Zaljubljen u tri kolača”.
- Mihajla Vidakovića: „Vitez na Zelenku”.
- Branislava Obradovića: „Emerik Feješ” i „Lovački karusel”.

Svi navedeni filmovi su realizovani.
Tokom 1969. Republički fond za kinematografiju deli se na pokrajine i užu Srbiju, te tako podsticaj za proizvodnju dokumentarnih filmova od tada daje Pokrajinska zajednica kulture, odnosno njena Komisija za kinematografiju. Pošto su sredstva za fond uglavnom stizala iz filmskog doprinosa te godine pripremljen je i Nacrt zakona o filmskom doprinosu SAP Vojvodine koji je Skupština Vojvodine usvojila krajem februara 1970. godine. Zakon je stupio na snagu 8. marta 1970. godine. Prema ovom zakonskom aktu, 20% sredstava od prodatih bioskopskih ulaznica uplaćivano je u filmski doprinos. Sakupljena sredstva su deljena tako što je 70% pripadalo Pokrajinskoj zajednici kulture, a 30% opštinskim zajednicama. Gro ovih sredstava dobijala je „Neoplanta film”. 
„Neoplanta film” je, nakon verifikacije od strane Umetničkog kolegijuma i Radne zajednice plana godišnje produkcije, konkurisala za sredstva kod Pokrajinske zajednice kulture. Komisija za kinematografiju pokrajinske zajednice kulture je razmatrala i predlagala visinu sredstava za svaki filmski projekat pojedinačno, a Izvršni odbor Pokrajinske zajednice kulture je donosio odluku o dodeli sredstava.
Regres iz fonda AP Vojvodine dobili su filmovi:[2]

- Branka Miloševića: „Sretno” i „Taj čovek do mene”.
- Miroslava Antića: „Vreme dobra i vreme zla” i „Spomenik”.
- Želimira Žilnika: „Studentski događaji” („Lipanjska gibanja”) i „Crni film”.
- Karpa Aćimovića Godine: „Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk” i „Zdravi ljudi za razonodu”.
- Stevana Stanića: „Salaši, zbogom salaši” i „Na nebu zvezda Danica”.
- Petka Vojnića Purčara: „Posne godine – godine rodne” i „Ljubav nas je održala”.
- Prvoslava Marića: „Sezonci”.
- Nikole Rudića i Radivoja Ivanovića: „Rat i mir”.
- Mire Britke: „Partizanske baze”.
- Ivana Rakidžića: „Ko da ujedini sve cigane”.
- Branislava Obradovića: „Gastronauti”.

Deo sredstava za tekuću filmsku proizvodnju, „Neoplanta film” je ostvarivala prodajom filmova u zemlji i inostranstvu. Zapravo celokupna proizvodnja kratkometražnih filmova je prodavana jugoslovenskim distributerima. Filmovi „Neoplante” su se nalazili i na repertoarima domova Jugoslovenske narodne armije, naših diplomatskih predstavništava u inostranstvu, nastavnim programima, programima televizijskih studija Zagreba, Ljubljane i Skoplja i sl.[3]
U proizvodnji kratkometražnih filmova, „Neoplanta film” je ostvarivala izvesna sredstva od Producentskih nagrada, koje su dodeljivane u novcu. Svaki završeni film u tom periodu, dobijao je društvenu verifikaciju od strane samoupravnih i drugih organa, u ovom slučaju, Umetničkog kolegijuma i Radne zajednice „Neoplanta filma”, zatim Komisije za kinematografiju Pokrajinske zajednice kulture i Izvršnog odbora, zatim Republičke komisije za pregled filmova SR Srbije i na kraju filmskih žirija festivala, u koliko su filmovi na njima učestvovali. Jedan broj filmova producentske kuće su kandidovale pred Republičkom i Pokrajinskom zajednicom kulture za producentske nagrade. Producentske nagrade su dodeljivane iz republičkog, a kasnije iz pokrajinskog fonda za kinematografiju. Visina nagrade zavisila je od kategorije kojom je film bio ocenjen. 
Ovu nagradu dobili su filmovi:[4]

- Branka Miloševića: „Vita jela zelen bor”, „Berberi su prvi ljudi”, „Srećna 1967.”, „Avgust – Tekije”, „Žetva” i „Sretno”.
- Miroslava Antića: „Taj čovek do mene” i „Spomenik”.
- Želimira Žilnika: „Žurnal o omladini na selu zimi”, „Pioniri maleni mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava”, „Nezaposleni ljudi”, „Studentski događaji” („Lipanjska gibanja”) i „Crni film”.
- Stevana Stanića: „Pardon prijo” i „Salaši, zbogom salaši”.
- Petka Vojnića Pučara: „Jedan dramatičan dan kod drugarice Vere i gospođe Anđe” i „Posne godine, godine rodne”.
- Bojane Marijan: „Vesela klasa”.
- Prvoslava Marića: „70-te sezonci”.
- Nikole Rudića i Radivoja Ivanovića: „Rat i mir”.
- Mihajla Vidakovića: „Vitez na Zelenku”.
- Branislava Obradovića: „Emerik Feješ”, „Lovački karusel” i „Gastronauti”.

U celini gledano, tokom prvih pet godina „Neoplanta film” je za proizvodnju kratkometražnih filmova ukupno utrošila 3.732.831 ondašnjih dinara. U strukturi tih sredstava najznačajniju stavku činila su:

- sredstva dobijena od regresa iz Fonda za kinematografiju Vojvodine, oko 33%,
- zatim sredstva od producentskih nagrada, oko 21%,
- sredstva od regresa iz Fonda za unapređenje kinematografije Republike Srbije, oko 20%,
- od prodaje kratkometražnih filmova u zemlji, oko 6%,
- od prodaje u inostranstvu, oko 4%,
- iz sopstvenih sredstava, oko 16%.

Već nakon prve godine rada, „Neoplanta film” je ostvarila suficit, odnosno čistu dobit u proizvodnji kratkometražnih filmova. Iz ovih sredstava su podmirivani tekući troškovi Ustanove, a deo je ulagan u proizvodnju novih filmova. Investicija se pokazala opravdanom pošto je dobit po osnovu realizacije kratkometražnih filmova iznosila 637.053 dinara, ili 17% od ukupne cene koštanja svih proizvedenih filmova koji su se u planovima označavali kao redovni autorski filmovi.
Tokom prvih pet godina rada, „Neoplanta” je realizovala i 32 naručena filma od čega je ostvarila prihod od 3.266.560 dinara. Čista dobit na naručenim filmovima iznosila je 764.375 dinara. Zbir ostvarenih prihoda od redovnih autorskih i naručenih kratkometražnih filmova, koje je „Neoplanta film” realizovala u prvih pet godina, iznosio je 6.999.391 ondašnjih dinara, a ukupna dobit 1.401.428 dinara.
Finansijski rezultati govore da je „Neoplanta film” vrlo dobro startovala i brzo stabilizovala svoje ekonomsko poslovanje, kao i proizvodnju kratkometražnih filmova. Ova vrsta filmske proizvodnje inače je retko donosila povoljne ekonomske efekte, pošto je reč uglavnom o nekomercijalnim filmovima. U poređenju sa drugim filmkim producentskim kućama ondašnje Jugoslavije, „Neoplanta film” je imala najbolje finansijske rezultate u proizvodnji kratkometražnih filmova. Svetozar Udovički, na više mesta u „Dokumentaciji I”, isiče da je ovaj uspeh plod ekonomičnog poslovanja i niskog procenta režijskih troškova „Neoplante”.
Finansiranje dugometražnih filmova je bilo zasnovano na koprodukciji sa drugim filmskim kućama u zemlji i inostranstvu, ili na sopstvenim sredstvima, ali na potpuno drugim osnovama. Naime, sredstva za proizvodnju filmova su unapred obezbeđivali „Neoplanta film” i koproducenti, a vraćana su tokom eksploatacije filma. Prema ondašnjim kriterijumima, prihod od distribucije filma iznosio je 70:30 u korist produkcije. Pored toga, Pokrajinska zajednica kulture i Republički fond za unapređenje kinematografije su, u zavisnosti od prodatih ulaznica, tokom eksploatacije filma, u periodu od tri godine, izdvajali određeni koeficijent ostvarenog prihoda po prodatoj ulaznici. I na kraju, prihod je ostvarivan od prodatih licenci inostranstvu i televizijama.
Tokom prvih pet godina „Neoplanta” je proizvela pet igranih dugometražnih filmova sa različitom cenom koštanja. Prva dva filma, „Sveti pesak” i „Rane radove”, „Neoplanta film” je radila u koprodukciji sa „Avala filmom”. Glavni deo sredstava za proizvodnju filma „Sveti pesak” obezbedila je „Neoplanta film”, dok je za snimanje „Ranih radova”, „Avala film” uložila 94%, a „Neoplanta film” 6%. „Lepa parada” je finansirana iz sredstava „Neoplanta filma” - 589.754 dinara i iz avansa Pokrajinske zajednice kulture - 400.000 dinara. “WR: Misterije organizma” je koštala 2.014.332 dinara. od čega je „Neoplanta film” obezbedila 1.200.532 dinara ili 59%, a ostatak koproducent „Telepul” (Telepool) iz Minhena.[5] „Doručak sa đavolom”, 1.110.045 dinara, je finansiran iz sredstava „Neoplanta filma” i avansa Pokrajinske zajednice kulture[6], a „Samrtno proleće” iz sredstava autora scenarija, pisca Lajoša Zilahija – 625.000 dinara, „Neoplanta filma” - 347.000 dinara i Pokrajinske zajednice kulture – 300.000 dinara.[7]
U celini gledano, za proizvodnju dugometražnih filmova, u prvih pet godina, „Neoplanta film” je utrošila ukupno 7.074.809 dinara. Od toga sopstvena sredstva „Neoplante” su iznosila 36%, koprodukcijska sredstva oko 25%, sredstva Pokrajinskog fonda za kinematografiju 26% i sredstva iz drugih izvora oko 8%. Prema finansijskom planu, „Neoplanta film” je od navedenih dugometražnih filmova trebala da ostvari čistu dobit 2.041.993 dinara, ili 29% u odnosu na uložena sredstva.[8]




[1] Prema Dokumentacija I, str. 9-134.
[2] Dokumentacija I, str. 9-134.
[3] Dokumentacija I, str. 136.
[4] Isto, str. 9–134.
[5] Dokumentacija I, str. 257.
[6] Isto, str. 266.
[7] Isto, str. 269.
[8] Dokumentacija I, str. 271.

1 коментар:

  1. '“WR: Misterije organizma” je koštala 2.014.332 dinara. od čega je „Neoplanta film” obezbedila 1.200.532 dinara ili 59%, a ostatak koproducent „Telepul” (Telepool) iz Minhena.[5]' Zamolila bih vas za pojašnjenje da li su u pitanju novi jugoslovenski dinari, u upotrebi od otprilike 1966.? Ili stari? Da li postoji mail na koji je moguće kontaktirati autora bloga? Unaprijed hvala!

    ОдговориИзбриши