Promena
statusa „Neoplante” i smena direktora desila se u istoj godini. Planovi i
program razvoja preduzeća pripremani od strane Svetozara Udovičkog, dolaskom
novog direktora više nisu bili aktuelni. Smena nije bila uobičajena i redovna,
a Svetozar Udovički je uz „žestoku osudu” uklonjen, a „Neoplantina” produkcija
iz njegovog vremena ocenjena politički štetnom. Novi direktor je dobio zadatak
da „rasčisti sa dotadašnjom praksom” i da ni po koju cenu ne dozvoli „da u
buduće („Neoplanta”) bude poligon za snimanje erotsko-političkih filmova”[1]. Aktuelna
politička vlast u Vojvodini je imenovala dr Draška Ređepa kao uglednog radnika
u kulturi i poverljivog čoveka. Dr Draško Ređep je rođen u Osjeku 1935. Bio je
profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, urednik na Tribini mladih,
urednik i član redakcija više književnih časopisa, član Upravnog odbora Matice
Srpske, predsednik Kulturno-prosvetne zajednic Novog Sada i Zmajevih dečijih
igara, sekretar sekcije za Vojvodinu Udruženja književnika Srbije, pisac,
kritičar, esejista i autor mnogobrojnih književnih antologija.[2] Novo rukovodstvo
je uradilo sanacioni plan preduzeća. Misli se pre svega na pokrivanje troškova
nastlih oko filma „WR: Misterije organizma”. Umesto planiranih prihoda, koje je
ovaj film trebalo da donese „Neoplanti” od prikazivanja u zemlji, prodaje
televizijama i slično, trebalo je vraćati sredstva utrošena za njegovo
snimanje. Pošto film nije upisan u registar filmova „Neoplanta film” se
dobrovoljno obavezala da će vratiti pozajmicu dobijenu za snimanje ovog filma
od Pokrajinske zajednice kulture, iz sopstvenih sredstava i da u buduće neće
prodati film ni jednoj stranoj zemlji.
Novo
rukovodstvo je podržalo „zabranu filma za javno prikazivanje iz poznatih
idejnih razloga”. Složilo se da film bude trajno bunkerisan i uprno insistiralo
na vraćanju „jedne kopije filma koju je Dušan Makavejev zadržao kod sebe”.[3]
Osnovni
problem novog „Neoplantinog” rukovodstva u početku, ipak nije bio materijalne
prirode. Direktor je imenovan od strane Pokrajinskog izvršnog veća, s
partijskom preporukom, tako da je mogao u svakom trenutku računati na
finansijsku podršku vlasti. Problem je bio kako zadržati filmske radnike, koji
su stasali u „Neoplanti” sa bivšim direktorom i kako konsolidovati buduću
filmsku proizvodnju. Negativna atmosfera stvorena isforsiranim političkim
slučajevima, prvo sa filmom Miroslava Antića „Sveti pesak”, zatim sa filmovima
Želimira Žilnika i naposletku sa filmom Dušana Makavejeva, unela je u „Neoplantine”
saradnike pometnju i strah. Nekih autora, novi direktor se svesno odrekao kao
protagonista ocrnjenog „političko-erotskog talasa” poput Želimira Žilnika,
Miroslava Antića, Karpa Aćimovića, Dušana Makavejeva. Neki su se „partijski,
samokritički pokajali” pa su dobili zeleno svetlo za rad na novim projektima. U
oblasti dokumentarnog filma već te 1972. angažovano je nekoliko ranijih
saradnika „Neoplanta filma”: Prvoslav Marić, Stevan Stanić, Borislav Gvojić,
Branko Milošević, ali se pojavilo i nekoliko novih imena: Slavko Almažan,
Karolj Viček, Božidar Kalezić i Zoran Jovanović.[4] Politika novog
rukovodstva da zadrži većinu ranijih „Neoplantinih” filmskih stvaralaca i okupi
nove dala je rezultate. Praktično nije bilo većeg zastoja u produkciji dokumentarnih
filmova. Vremenom, ova produkcija je ojačana novim žanrom, nastavno-naučnim
filmom. Pored toga, uvedena je produkcija dokumentarnih filmova na jezicima
narodnosti. Da bi održali produkciju animiranih filmova, angažovan je novi
autor, poznati karikaturista Zoran Jovanović, a posvećena je i prilična pažnja
snimanju filmske dokumentacije. Naravno, zadržana je i praksa proizvodnje
naručenih ili namenskih filmova. Manje ambiciozno, ali relativno uspešno nastavljena
je i produkcija dugometražnih igranih filmova. Tokom prve dve godine, radilo se
na ranije započetim projektima: „Samrtno proleće”, „Seobe”, „Salaš u malom
ritu”. Prve godine u repertoar je uvršten samo jedan novi projekat – film „Parlog”
Karolja Vičeka.
Sve u svemu i pored trzavica i krize koje su bile
neminovne nakon uplitanja politike i nepotrebnog i nepravednog uklanjanja
ranijeg direktora, „Neoplanta” je uspela da ostvari kontinuitet filmske
proizvodnje i da u narednih desetak godina igra relativno značajnu ulogu u
filmskoj produkciji bivše SFR Jugoslavije.
Projekat proširenja preduzeća na promet i prikazivanje
filmova koje je planiralo ranije rukovodstvo u ovom periodu se i ne spominje.
 |
|
dr
Draško Ređep
|
[1] dr Draško Ređep Izveštaj o radu preduzeća za snimanje filmova „Neoplanta film” od 1.
aprila 1972. do 22. decembra 1972. godine, Arhiv Vojvodine, fond 430,
kutija 66.
[2] Prema Enciklopediji Novog Sada, 23, Novi Sad 2004. str. 251-254.
[3] Draško Ređep Izveštaj o radu preduzeća za snimanje filmova „Neoplanta film” od 1.
aprila 1972. do 22. decembra 1972. godine, str. 6.
[4] Isto, str. 2–5.
Нема коментара:
Постави коментар