Vest o zabrani filma „WR:
Misterije organizma” za javno prikazivanje, odnosno kasnija suspenzija Rešenja
Republičke komisije za pregled filmova, kojim je svojevremeno odobreno
prikazivanje ovog filma, zatekla je Svetozara Udovičkog na putu za Pulu. Film „WR:
Misterije organizma” je trebalo da učestvuje u zvaničnoj konkurenciji na
Pulskom festivalu. Autor filma Dušan Makavejev se tada nalazio na putu u inostranstvu.
Za producenta i reditelja, koji su očekivali smirivanje strasti baš uz pomoć
Pulskog festivala, ništa se gore nije moglo desiti. Film je već bio uvršten u
zvaničnu konkurenciju. Pozitivne kritike su stizale iz inostranstva, gde je
film već prikazan i isto se očekivalo iz Pule. Sud koji bi doneli filmski
radnici i domaći filmski kritičari okupljeni na ovoj najvećoj i najznačajnijoj
smotri jugoslovenskog filma za „Neoplanta film” je mogao biti izuzetno važan u
prevazilaženju novonastale situacije.
Reakcija javnog tužilaštva SR Srbije je praktično značila
suspenziju filma sa programa Festivala. Organizacioni odbor i direktor
Festivala Petar Volk našli su se u nedoumici. Udruženje filmskih radnika
Jugoslavije, Udruženje filmskih radnika Srbije i Udruženje filmskih glumaca
Srbije uputila su protestna pisma tražeći prikazivanje filma.[1] Organizatori
Festivala su predložili rešenje – prikazati film „u zatvorenoj ranoj jutarnjoj
projekciji” samo za filmske radnike i kritičare. Iz Novog Sada su stizale nezvanične,
ali izvesne informacije o neizbežnoj smeni direktora „Neoplante”. Svetozar
Udovički se nije osećao krivim. Naprotiv, bio je svestan da je njegovom
zaslugom „Neoplanta film” za samo pet godina rada stasala u značajnu
producentsku kuću, stekla afirmaciju u domaćoj i stranoj javnosti imala viziju
razvoja i širenja delatnosti. Svi sporni filmovi koje je „Neoplanta” radila,
uključujući i „WR: Misterije organizma”, prethodno su prošli sve procedure i
stručna tela od scenarija do završetka filma, a to su bili Komisija za
kinematografiju Vojvodine, zatvorene projekcije za članove Saveta „Neoplante” i
javne radnike Novog Sada i Vojvodine, Republička komisija za pregled filmova,
Savezna komisija za odnos sa inostranstvom i svugde dobili prelaznu ocenu.
Izgledalo je neverovatno da se stvaranjem političkih slučajeva oko nekih
filmova može dovesti u pitanje celokupan rad „Neoplanta filma” i sva
odgovornost svaliti na njenog direktora. Sve je ličilo na neki nesporazum,
neobaveštenost ili u krajnjem slučaju na zlonamernost nekih pojedinaca kojima
se nisu sviđali direktor Svetozar Udovički i „Neoplantin” uspeh.
Vodeći se razumom, Svetozar Udovički je još u Puli
pokušao da preko istaknutih filmskih radnika obezbedi argumente za svoju
odbranu. Sačinio je upitnik – anketu o radu „Neoplante” i njenoj produkciji.
Upitnik je podelio sedamdesetorici filmskih radnika i kritičara iz svih
republika prisutnih na festivalu i dodatnih četrdeset upitnika „je uputio
kulturnim, političkim i javnim radnicima u Novom Sadu”. Anketirani su
odgovarali na sedam pitanja koja su se odnosila na dotadašnji rad „Neoplante”,
ulogu autora i autorsku slobodu u filmskom stvaralaštvu, ulogu direktora i
njegovu odgovornost.[2] Tražila se
objektivna ocena i mišljenje stručnih ljudi o „Neoplanta filmu”. Nagovešteno je
da će pristigla mišljenja biti objavljena u posebnoj publikaciji, bez obzira da
li bila pozitivna ili negativna. Cilj je bio da se lokalnoj političkoj, a i
široj društvenoj javnosti pokaže objektivna slika koja postoji o „Neoplanta
filmu” i njenom direktoru u očima stručne javnosti. Svetozar Udovički je
smatrao da je to najbolji put rešavanja nesporazuma nastalih oko „spornih”
filmova, njegovog rada i rada „Neoplante”. Nažalost pokazalo se i ovog puta da
ljude ne brine tuđa briga. U „Neoplantu” je pristiglo samo sedam odgovora. Svi
sa očekivanom podrškom, neki čak i u veoma oštrom tonu, ali na žalost
nedovoljni da odbrane direktora Svetozara Udovičkog. Jovan Aćin, filmski
reditelj, je u svom odgovoru Neoplanti, misleći da je već došlo do smene direktora
i da piše novom rukovodstvu napisao:
„ako
je do promena došlo za ovih par nedelja od Pule na ovamo, a govorkalo se o tome
za vreme Festivala, molim vas, vas marionete, vas lešinare, vas željne fotelja,
vas i one koji su vas postavili da mi neuzmete za zlo što ovo pišem (...) jer
nisam u stanju da se borim protiv vas, a kamoli protiv onih koima služite”. [3]
Jovan
Aćin dalje u odgovorima na anketu ističe vrlo pozitivne ocene u radu „Neoplante”
i Svetozara Udovičkog.
Osećajući nepravdu, u odbranu direktora „Neoplante”
stavio se i njegov do juče ljuti kritičar Miodrag Kujundžić, novinar
novosadskog „Dnevnika”, sa kojim je Svetozar Udovički više puta javno
polemisao. Priznajući da „niko na račun Svetozara Udovičkog javno nije izrekao
toliko primedbi” i podsećajući da baš zato ima pravo da reaguje, Kujundžić piše
da je Svetozar Udovički „čovek od delotvorne akcije” i „da u ovom trenutku nema
u Vojvodini pogodnije ličnosti da vodi jednu ovako komplikovanu delatnost kao
što je filmska proizvodnja. Udovički taj posao pouzdano zna”.[4]
Svetozar Udovički je nakon završetka Festivala u Puli
prikupljao sve relevantne činjenice o svom i radu „Neoplanta filma”: dokumente,
novinske članke, ocene stručne kritike, nagrade itd. Sve te priloge „Neoplanta”
je umnožila u dve knjige: „Dokumentacija” I i II, kao građu za internu
upotrebu. Umnožavanje je urađeno u ograničenom broju primeraka, zapravo
Svetozar Udovički se bojao da javno objavljivanje ne bude pogrešno protumačeno,
nadajući se da će na ovaj način uveriti političke strukture u svoje dobre
profesionalne namere. Prikupljanje i umnožavanje „Dokumentacije” nije pomoglo.
Naprotiv, „Dokumentacija” je sudski zabranjena, politički ocenjena kao
„neprijateljski akt i politička diverzija”[5], a Svetozar
Udovički smenjen. Zapravo ostavljen je na dužnosti VD direktora do 1. aprila
1972. odnosno do postavljanja na dužnost novog direktora dr Draška Ređepa. Iste
godine, 30. septembra potpuno je odstranjen iz „Neoplante”, a nisu ga ostavili
na miru ni u narednom periodu. Tako je npr. na sednici komisije PK SKV za
nauku, obrazovanje i kulturu održanoj 5. aprila 1973. usvojen zaključak:
„S
obzirom na veliku ličnu odgovornost Svetozara Udovičkog, bivšeg direktora
„Neoplante”, koji je rukovodio ovom filmskom kućom od 1966. – 1972. godine,
zahtevamo da se neodložno preispita njegovo političko ponašanje”.[6]
Nakon
smene sa mesta direktora „Neoplanta filma” Svetozar Udovički je radio kao
rukovodilac izgradnje javnih garaža u Beogradu i zgrade Srpskog narodnog
pozorišta u Novom Sadu. Godine 1981. imenovan je za direktora poslovnog centra
Srpskog narodnog pozorišta. Sa ove dužnosti 1986. odlazi u penziju, ali i dalje
ostaje aktivan u svetu filma kao član poslovodnog organa „Tera filma”. Umro je
27. januara 1996. u Novom Sadu.[7]
[1] „Misterija organizma” – povod polemici, Dnevnik, 29. 07. 1971. Novi Sad.
[2] Tekst upitnika je objavljen u Dokumentaciji I, str. 359-363.
[3] Dokumentacija I, str. 370.
[4] Miodrag Kujundžić „Kriza domaće kinematografije”, Dnevnik,
2. 08. 1971.
[5] Analiza stanja i produkcije u Neoplanta filmu od 1966. do danas, Material
aktiva Saveza komunista pri „Neoplanta filmu” razmatran na sednici komisije
PKSKV za nauku, obrazovanje i kulturu, 5. 04. 1973. godine, Arhiv Vojvodine,
fond 430. str. 15.
[6] Isto, str. 19.
[7] Prema informacijama Moline Udovički,
kćerke Svetozara Udovičkog.
Нема коментара:
Постави коментар