Konstituisanje Ustanove je uprkos želji filmskih
stvaralaca da se to obavi što brže, ipak išlo sporo. Odluka je doneta u junu, a
upis u sudski registar je izvršen tek 28. Septembra 1966. godine, istog dana
kada je prijava i podneta kod okružnog suda u Novom Sadu. Prema Rešenju,
konstituisanje Ustanove je izvršeno 27. septembra 1966. godine, a za
privremenog direktora je imenovan Svetozar Udovički.[1] Svetozar
Udovički je rođen u Molu 1926. godine. Diplomirao je na Akademiji za pozorišnu
umetnost – odsek glume, 1954. u Beogradu. Do imenovanja za direktora „Neoplanta
filma” bio je glumac u Mostaru i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i
referent za pozorište u Sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine.
Skupština Vojvodine, kao osnivač, za početak rada
„Neoplanta filma” obezbedila je 126.000 dinara, na ime pokrića ličnih i
materijalnih rashoda za narednih 12 meseci – 3 meseca u 1966. i prvih 9 meseci
u 1967. godini. Pored toga, Ustanova je dobila i namenska početna sredstva od
Pokrajinskog fonda za kulturu i Republičkog fonda za unapređenje
kinematografije, za troškove osnovne delatnosti, odnosno za proizvodnju
dokumentarnih filmova.
Prema Rešenju o upisu u sudski registar prvo sedište „Neoplanta
filma” bilo je na adresi: Bulevar Maršala Tita 4, gde je inače bilo i sedište
Pokrajinskog fonda kulture. Zapravo, u trenutku konstituisanja, a i narednih
nekoliko godina Ustanova nije imala rešeno pitanje trajnog smeštaja. Prvo je
bila smeštena u jednoj od službenih prostorija Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu. Nakon toga, izvesno vreme, Ustanova je privremeno smeštena u jednu
prostoriju Galerije Matice srpske. Sredinom 1967. „Neoplanta film” je opet
privremeno dobila na korišćenje deo zgrade u Željezničkoj broj 7, od Zavoda za
komunalnu izgradnju u Novom Sadu. Konačno, 1970. „Neoplanta film” kupuje
vlastitu zgradu na Bulevaru Revolucije broj 12. koju je iz svojih sredstava
prilagodila uslovima filmske proizvodnje. Tako je „Neoplanta film” dobila
trajni smeštaj sa veoma povoljnim uslovima za rad. Nakon gašenja „Neoplanta
filma” u ovoj zgradi svoj rad je nastavila nova vojvođanska filmska kuća „Tera
film”.
U momentu osnivanja, nisu bila rešena ni druga praktična,
tehnička pitanja. Sačuvan je dopis „Neoplanta filma” broj 4/1966. od 3. oktobra
1966. upućen Pokrajinskom sekretarijatu za budžet i opštu upravu iz koga se
vidi da još uvek u Ustanovi ne postoje ni minimalni uslovi za rad. Ovim dopisom
se traži za „Neoplanta film” neophodan kancelarijski materijal, za potrebe
filmskih ekipa i stručne službe.
Ostvarivanje društvenog interesa i participacija u
upravljanju Ustanovom od strane društvene zajednice obezbeđena je preko
spoljnih članova Radne zajednice, odnosno Radne zajednice u proširenom sastavu.
Ovo telo je razmatralo i donosilo najznačajnije odluke iz delokruga rada i
upravljanja Ustanovom. Članovi Statuta od broja 27 do 31 se odnose na Radnu
zajednicu, njene funkcije, način izbora predsednika i zamenika predsenika Radne
zajednice, način donošenja odluka i slično.
Prvi predstavnici društvene
zajednice u Savetu „Neoplanta filma”, koje je delegiralo Pokrajinsko izvršno
veće bili su ugledni društveno-politički, javni i kulturni radnici: ing.
Dimitrije Milovanov, Ištvan Nemet, Miloš Hadžić, Jovan Vilovac, Vasilije
Kalezić, Saša Mikić, Zoran Jovanović, Ištvan Ladi, Želimir Žilnik.[2]
Uprkos sporom konstituisanju i
nerešenim mnogobrojnim problemima, proizvodnja filmova u „Neoplanta filmu” od
osnivanja je tekla kontinuirano, čini se bez većih teškoća. O tome svedoči i
jedan članak objavljen u novosadskom „Dnevniku” od 7. Septembra 1966. godine.
Pod naslovom „Prvi film o Vojvodini u ratu”. To je prva reportaža o produkciji
“Neoplanta filma”. U članku se govori o filmu Branka Miloševića „Vita jela zelen bor” „prvom kratkom
filmu koji je za temu izabrao Narodnooslobodilačku borbu u Vojvodini”.[3]
Pored toga, u članku se govori i o snimanju kratkog filma „Dodir” i najavljuju budući filmski projekti „Druga obala” i „Valcer za
gospođicu Amaliju”.
 |
|
Svetozar
Udovički, prvi direktor „Neoplanta filma”
|
Нема коментара:
Постави коментар