Promena
statusa „Neoplanta filma”, prerastanje iz ustanove u preduzeće, izvršena je na
osnovu Odluke radne zajednice od 19. maja 1971. godine. Skupština Vojvodine,
kao osnivač „Neoplante” dala je saglasnost na ovu odluku 16. februara 1972.
godine. Preduzeće je upisano u registar preduzeća kod Okružnog privrednog suda
u Novom Sadu, rešenjem Fi. br. 681/1972. od 17. aprila 1972. godine. Konačno
konstituisanje „Neoplanta filma” u preduzeće završeno je potvrđivanjem izmena i
dopuna Statuta Preduzeća od strane Skupštine SAP Vojvodine 11. oktobra 1972.
godine.
Prema novom Statutu delatnost preduzeća je:
„Snimanje
dugometražnih, kratkometražnih, dokumentarnih filmova i filmske dokumentacije
iz naše bliže i dalje prošlosti o značajnim događajima iz života Vojvodine,
njenih naroda i narodnosti”[1]
U prvi plan je, kako se vidi, stavljeno snimanje
dugometražnih filmova, što je, zapravo i bio povod preregistracije „Neoplanta
filma”. U odnosu na ranije zadatke izdvaja se naglašenije obaveza „snimanje
filmova iz života naroda i narodnosti” što se i ranije podrazumevalo, ali nije
bilo eksplicitno navedeno. Kao rezultat
takvog stava u repertoaru „Neoplanta filma” već 1972. našla su se dva filma na
jezicima narodnosti – film Karolja Vičeka „Esej o kubikašu” na mađarskom i „Prvo
naivno svetsko selo” Slavka Almažana na rumunskom.[2]
Prema novom statutu Preduzećem su upravljali: Radna
zajednica (svi zaposleni u „Neoplanti”) i Filmski savet. Direktor je bio inokosni,
izvršni organ. Filmski savet je novena u upravljanju „Neoplanta filmom”. Brojao
je devet članova koji su delegirani na sledeći način:
- 2 člana je birala Radna zajednica „Neoplanta
filma”,
- 3 člana je imenovalo Pokrajinsko izvršno
veće,
- po jednog člana su delegirali: KPZ Vojvodine,
RTV Novi Sad, Udruženje filmskih radnika i filmski radnici, saradnici „Neoplante”.
Kompetencije
Filmskog saveta su bile prilično velike. Ovo telo je davalo:[3]
- saglasnost na program proizvodnje filmova,
- saglasnost na ugovore sa filmskim radnicima
koji se odnose na stvaranje filmskog dela (scenariji, režija, snimanje, gluma,
montaža itd.),
- saglasnost na odluke radne zajednice –
preduzeća o izboru filmova sa kojima je preduzeće učestvovalo na festivalima u
zemlji i inostranstvu,
- saglasnost na odluke radne zajednice –
preduzeća u saradnji sa drugim proizvođačima filmova u zemlji i inostranstvu –
davalo mišljenje o predlogu statute preduzeća i
- raspravljalo o drugim pitanjima koja su u
vezi sa ostvarivanjem programa, proizvodnjom filmova i o njima davala mišljenje
i predloge radnoj zajednici i organima u preduzeću, kada se to od saveta traži.
Prema
ovom Statutu Preduzeće je bilo organizovano i radilo do 1978. godine. Te godine
je usvojen novi Statut usklađen sa Ustavom SAP Vojvodine i Zakonom o udruženom
radu (Službeni list SFRJ 53/76). Ovim Statutom ustanovljen je nov naziv
preduzeća: Radna organizacija za proizvodnju filmova, „Neoplanta film” – Novi
Sad. Delatnost „Neoplante” je prema ovom Statutu definisana na sledeći način:
Proizvodnja filmova, koja obuhvata snimanje filmova, a odnosi se na snimanje i
kreativnu obradu kinematografskih dela (režija, gluma, montaža i druge prateće
umetničke aktivnosti i usluge, osim tehničke obrade filma)[4]. Statut je usvojen referendumom
zaposlenih 20. novembra 1978. godine. Prema ovom statutu organi upravljanja „Neoplanta
filma” bili su:
- Zbor radnika i
- Konferencija autora i saradnika.
Filmski savet je ukinut, a
njegove kompetencije su preuzeli delimično Zbor radnika, a delimično Konferencija
autora i saradnika. Zapravo, Zakonom o udruženom radu insistirano je na
neposrednom samoupravljanju, tako da je Zbor radnika, koga su činili svi
zaposleni bio primarni organ upravljanja. Društvena kontrola „Neoplante” je
ostvarivana preko delegata – predstavnika samoupravnih organizacija i
zajednica, kao i predstavnika osnivača, koji su na osnovu člana 36 Statuta
obavezno učestvovali u radu Zbora radnika „Neoplante” prilikom: donošenja
statuta, utvrđivanja poslovne politike, donošenja planova rada i razvoja i
ocenjivanju njihovog ostvarivanja i imenovanju i razrešenju direktora.
Konferencija
autora i saradnika je učestvovala savetodavno u „kreiranju programa rada i
razvoja „Neoplante”” kao i u produkciji filmova.[5] Konferenciju su
Činili svi spoljni saradnici, filmski radnici ugovorom angažovani za „Neoplantu”
do isteka godinu dana nakon završetka filma u kome su učestvovali. Konferencija
se sastajala po potrebi, a najmanje dva puta godišnje. Imala je pravilnik o
radu, prema kome je birala predsednika na period od dve godine. Od 1983.
godine, kada su u „modi” bila predsedništva, konferencija je izmenila pravilnik
o svom radu, uvodeći Predsedništvo od pet članova, kao telo koje rukovodi
Konferencijom. Članovi Predsedništva su između sebe birali predsednika sa
mandatom od dve godine. U odsustvu predsednika konferencijom je rukovodio član
Predsedništva izabran na toj Konferenciji većinom glasova.[6]
Novi
organi u ovom periodu u „Neoplanta filmu” bili su Delegacija „Neoplante”, koja
je učestvovala u radu Pokrajinske zajednice kulture i drugim samoupravnim
telima i Samoupravna radnička kontrola.
Od
ostalih normativnih akata značajnih za organizaciju i rad „Neoplanta filma” iz
posmatranog perioda izdvajamo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji i podeli radnih zadataka u „Neoplanta filmu”, usvojen 22.
decembra 1971. godine. „Neoplanta” nikada nije bila opterećena velikim administrativnim
aparatom. U pomenutoj sistematizaciji koja se primenjivala skoro tokom celog
drugog perioda, stalna radna mesta su bila: direktor, organizator, tehnički
sekretar, rukovodilac računovodstva, knjigovođa – blagajnik, arhivar filmskog
materijala i pomoćni radnik. Ukupno sedam radnih mesta. Ova sistematizacija je
dopunjena 1981. razdvajanjem poslova knjigovođe i blagajnika, zbog zakonske
obaveze. Najviše zaposlenih u „Neoplanti” bilo je 1985. – ukupno devet. Zatim:
- Pravilnik o radu konferencije autora i
saradnika „Neoplanta filma”, usvojen 5. aprila 1979.
- Pravilnik o radnim odnosima, usvojen 22. juna
1979. godine, dopunjen 3. marta 1982.
- Pravilnik o organizaciji i radu samoupravne radničke
kontrole, usvojen 3. oktobra 1979.
- Pravilnik o prijemu i kretanju stranaca u
Radnoj organizaciji za proizvodnju filmova „Neoplanta film” usvojen 10. septembra
1981.
- Pravilnik o rešavanju stambenih potreba
radnika usvojen 22. marta 1985.
- Pravilnik o korišćenju vozila, usvojen 13.
maja 1974.
- Pravilnik o zaštiti od požara, usvojen 30.
septembra 1984. i dr. [7]
[1] Statut, Neoplanta film – preduzeće za snimanje filmova – Novi Sad,
1973., čl. 5.
[2] Izveštaj o radu Neoplanta filma za 1972. godinu,
[3] Statut
Neoplanta filma, čl.
33.
[4] Statut
Radne organizacije za proizvodnju filmova Neoplanta film Novi Sad 1978, čl. 10. Arhiv Vojvodine, fond 430.
[5] Isto, čl. 68.
[6] Pravilnik
o radu Konferencije autora i saradnika, Arhiv Vojvodie, fond 430. kutija 66.
[7] Arhiv Vojvodine, fond 430, kutija 66.
Нема коментара:
Постави коментар