Poznato je da je statut
najviši pravni akt jednog preduzeća ili ustanove. Njime se regulišu najvažnija
pitanja rada, a predstavlja i osnovu za donošenje drugih normativnih akata.
Statutom Ustanove za snimanje dokumentarnih filmova „Neoplanta film” regulisani
su: unutrašnja organizacija, sastav, delokrug rada i odgovornost organa
upravljanja, radni i drugi unutrašnji odnosi, formiranje i raspodela dohodka i
ličnih dohodaka itd. Manje više ovaj akt je napravljen po ugledu na statute
sličnih ustanova. Ono što bi trebalo izdvojiti su neke specifičnosti koje su
bile karakteristične za „Neoplanta film”.
Prvo, članom 1 Statuta, „Neoplanta film” je svrstan u
kategoriju „ustanove koja ostvaruje zadatke i delatnost od posebnog društvenog
interesa”.[1] To je značilo da
u upravljanju Ustanovom obavezno učestvuju, pored zaposlenih, i predstavnici
društvene zajednice – član 25. U tom periodu, ustanovama i preduzećima su
upravljali radnički saveti, ali pošto „Neoplanta film” nije imala dovoljno
zaposlenih, funkciju radničkog saveta je vršila Radna zajednica, odnosno svi
radnici koji su bili u radnom odnosu sa Ustanovom na određeno i neodređeno
vreme – članovi 27 i 29.
Drugo,
nadležnosti direktora su dosta precizno regulisane. On, prema članovima 32 i 33
Statuta, rukovodi radom Ustanove sa precizno nabrojanim nadležnostima:
„U rukovođenju Ustanovom direktor
naročito:
-
organizuje
rad i rukovodi poslovanjem;
-
organizuje
izvršenje odluka Radne zajednice;
- prati
i analizira organizaciju i rad Ustanove i preuzima, odnosno predlaže
preuzimanje određenih mera;
-
stara
se o stručnom usavršavanju kadrova;
-
zastupa
Ustanovu;
-
kao
glavni naredbodavac, izvršava finansijski plan;
- potpisuje
sva akta Ustanove, ukoliko to ovlašćenje ne prenese na druge radnike;
- donosi
sva pojedinačna akta, u koliko to ne spada u nadležnost drugog organa ili nekog
drugog radnika i
- vrši
i druge poslove koji su mu zakonom i drugim propisima, ovim Statutom i drugim
opštim aktima Ustanove i odlukama radne zajednice stavljeni u nadležnost.”[2]
Direktora
je imenovalo Pokrajinsko izvršno veće, član 34, a prema Statutu bio je
„odgovoran Radnoj zajednici” – član 32. Imenovan je na period od četiri godine
sa mogućnošću ponovnog izbora. Morao je po Statutu imati završenu filmsku ili
pozorišnu akademiju i pet godina radnog iskustva na poslovima rukovođenja u
pozorišnim ili filmskim institucijama – član 34. Članom 11 Statuta je
regulisano da „obaveštenja o radu Ustanove štampi, radiju i televiziji daje
direktor ili drugi radnik koga ovlasti direktor”.
Treće, Statutom je uređena unutrašnja struktura „Neoplanta
filma”. Prema članu 19, organizacione jedinice su: sektor produkcije, sektor
opštih poslova i finansijska služba. Sektorom produkcije rukovodio je direktor,
sektorom opštih poslova sekretar, a poslovima finansijske službe – šef službe –
član 23.
Četvrto, članom 52 Statuta, regulisana su pitanja
angažovanja spoljnih saradnika. „Neoplanta film” se u glavnom oslanjala na
spoljne saradnike, pa je to bilo veoma važno pitanje. Pod spoljnim saradnicima,
prema Statutu, podrazumevala su se lica sa statusom filmskih radnika ili druga
lica koja sa Ustanovom zaključuju „građansko-pravne ugovore ili ugovore o
delu”. Zanimljivo je da je u praksi „Neoplanta film” imala „Umetnički savet,
kao konsultativni organ radne zajednice za pitanja repertoarske politike”[3], sastavljen od
filmskih radnika, iako to nije bilo regulisano Statutom. U skladu sa ondašnjim
načinom upravljanja preduzećima i ustanovama, kao i odredbama Statuta, „Neoplanta
film” je bila u obavezi da donese čitav niz opštih akata i pravilnika, što je i
učinjeno. Nabrajamo najvažnije: Opšti akt o radnim odnosima, Pravilnik o
unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Pravilnik o raspodeli
dohotka i ličnih dohodaka, Pravilnik o zaštiti na radu i td. Ovim pravilnicima
su detaljnije regulisana najvažnija pitanja funkcionisanja i rada Ustanove: zapošljavanje,
broj radnika, plate, zaštita radnika na radu i slično.
Нема коментара:
Постави коментар