Tokom cele 1971. „Neoplanta
film” se užurbano pripremala za prerastanje u preduzeće. Ohrabreni uspehom u
proizvodnji kratkometražnih filmova i već zaživelom proizvodnjom igranih
dugometražnih filmova u koprodukciji sa beogradskim „Avala filmom”, kao i
osvojenim nagradama i priznanjima na svetskim i domaćim festivalima, direktor
Svetozar Udovički, radna zajednica i grupa filmskih autora okupljenih oko „Neoplante”
bili su čvrsto uvereni u vlastite snage i sposobnost kuće da se samostalno, bez
ograničenja, uključi u tržišnu filmsku proizvodnju.
Finansijski
rezultati ostvareni nakon petogodišnjeg poslovanja bili su pozitivni. „Neoplanta
film” je za relativno kratko vreme akumulirala dovoljno sredstava da je mogla
iz vlastitog fonda da ulaže u proizvodnju novih filmova. Pored toga, stekla je
ime i ugled. Sa malim administrativnim aparatom i ambicioznom grupom okupljenih
filmskih radnika željnih uspeha i afirmacije, mogla je da konkuriše ostalim
jugoslovenskim producentskim kućama u proizvodnji dugometražnih igranih
filmova. U tom periodu, dugometražni igrani filmovi su producentskim kućama
donosili profit. Posećenost bioskopima je bila izuzetno velika, a tržište je
činila teritorija cele tadašnje SFR Jugoslavije, pa je investicija u ove
filmove bila isplativa i uglavnom donosila profit. Nasuprot tome, dokumentarni
filmovi obično nisu bili komercijalni. Zbog toga je „Neoplanta film” svoje planove
usmeravala sve više ka proizvodji dugometražnog igranog filma. Samo tokom,
pomenute, 1971. „Neoplanta film” je završila 2, radila na 7 novih i imala u
planovima još 11 projekata u razmatranju dugometražnih filmova. Sa takvim
planovima ona više nije mogla ostati ustanova za proizvodnju dokumentarnih i
kratkometražnih filmova. Istina, tada u „Neoplanta filmu” nisu računali na
komplikacije koje će nastati oko filma „WR: Misterije organizma” i koje će u
potpunosti promeniti sve planove, očekivani prosperitet kuće i dovesti do smene
direktora.
Takav rasplet događaja još polovinom 1971. niko nije
mogao ni naslutiti. „Neoplanta film” je u to vreme bila u žiži stručne
javnosti, iz sveta su stizale povoljne kritike i nagrade, čak i u slučaju
spornog filma. Unutar kuće su pripremani projekti organizacione postavke novog
preduzeća, sistematizacije radnih mesta, potreba za novim kadrovima,
investicija i finansijskog poslovanja.
Radna zajednica je 19. maja 1971. donela Odluku o promeni
statusa ustanove i njenom prerastanju u Preduzeće za snimanje filmova „Neoplanta
film”. Odluka je pod brojem 02-420/1-71 upućena osnivaču Skupštini Vojvodine na
verifikaciju. Zbog događaja koji su usledili oko filma „WR: Misterije
organizma”, Odluka je potvrđena tek naredne godine, 16. februara 1972. kada je
skupština SAP Vojvodine pod brojem 02-22[1] dala saglasnost,
čime je praktično počeo drugi period u radu ove producentske kuće.
Pre toga, kako je već rečeno, bili su pripremljeni
projekti nove organizacije preduzeća. Direktor Svetozar Udovički i njegovi
saradnici su, pripremajući se za reorganizaciju „Neoplante”, planirali razvoj
preduzeća u tri faze.
Prva faza je podrazumevala promenu statusa, odnosno
preregistraciju ustanove u preduzeće i kadrovsko jačanje. Planirano je da buduće
preduzeće ima tri organizacione celine i to:[2]
a) Sektor
produkcije koga bi u početku činili: direktor, pomoćnik direktora, korespodent
(sa znanjem dva svetska jezika) i arhivar filmskog materijala.
b) Sektor
opštih poslova: sekretar, tehnički sekretar, pomoćni službenik i vozač-
mehaničar.
c) Finansijska
služba: šef računovodstva i knjigovođa.
Druga
faza je trebala da nastupi nakon dve do tri godine kada je bilo planirano
proširenje delatnosti preduzeća na uvoz i distribuciju filmova.
Treća faza, prema ovom projektu, nastupila bi nakon
četiri do pet godina kada je planirano da preduzeće nosi naziv Preduzeće za
proizvodnju, promet i prikazivanje filmova „Neoplanta film”. Misli se na novo
proširenje delatnosti i na prikazivanje filmova, koje bi se ostvarilo integracijom
bioskopskih preduzeća sa „Neoplantom” u jedinstvenu mrežu u celoj Vojvodini.
Prema ovom projektu, značajno bi bilo pojačano učešće
filmskih radnika u upravljanju „Neoplanta filmom”. Planirano je da svaki film
ima svoju redakciju, koja bi pratila projekat od scenarija do konačne
realizacije, a kratkometražna proizvodnja bi imala „Redakciju jednogodišnje
produkcije”.
U oblasti investicija bila je planirana rekonstrukcija i
dogradnja zgrade i značajnija nabavka filmske opreme.[3]
Nakon
smene rukovodstva, ovi planovi su ocenjeni nerealnim i potpuno napušteni.
Нема коментара:
Постави коментар